• provera identiteta bolesnika
  • provera preuzete krvne komponente
  • postupak primene krvne komponente
  • nadzor nad bolesnikom tokom transfuzije
  • vođenje dokumentacije o transfuziji
  • registrovanje i zbrinjavanje transfuzijskih reakcija
  • Za finalnu proveru identiteta bolesnika i same krvne komponente neposredno pre primene potrebno je prisustvo dve kvalifikovane osobe, lekara i medicinske sestre.

1. Identifikacija bolesnika

Pitati bolesnika, ili osobu koja je u pratnji bolesnika u dečjem uzrastu, o imenu, imenu jednog roditelja, prezimenu i datumu rođenja;

Podatke o identitetu dobijene od bolesnika uporediti sa podacima na transfuzijskoj dokumentaciji, rezultatu krvne grupe i rezultatu interrekcije, kao i na listi terapije (kartonu transfuzije u istoriji bolesti);

Ukoliko kontakt sa bolesnikom nije moguć (bolesnik u operacionoj sali ili bolesnik u besvesnom stanju) identifikacija podrazumeva proveru podataka iz istorije bolesti i njihovo upoređivanje sa onima na temperaturnoj listi, listi anestezije i/ili listi terapije, kartonu transfuzije;

Provera podataka na rezultatima laboratorijskih testiranja, o bolničkoj lokaciji, matičnom broju bolesnika i broju bolničkog protokola.

2. Provera jedinice krvne komponente

obaviti vizuelnu inspekciju kojom se procenjuje podobnost komponente za transfuziju.

Potrebno je utvrditi:

  • postojanje oštećenja na kesi (znaci izlivanja sadržaja iz kese)
  • Postojanje promene u boji krvne komponente (npr. crvena boja preparata krvi/eritrocita može da ukaže na hemolizu eritrocita, crvena boja koncentrata trombocita ili ZSP na kontaminaciju ovih preparata eritrocitima itd.)
  • prisustvo vidljivih koaguluma krvi, koji bi mogli da ugroze nesmetanu primenu krvne komponente

  • Da li je prošao rok primene krvne komponente? Ukoliko je inspekcija pokazala bilo kakvu nepravilnost treba odustati od transfuzije i komponentu vratiti u službu za transfuziju. Uporediti podatke sa nalepnice na kesi krvne komponente sa podacima u medicinskoj dokumentaciji i to: uporediti podatke o ABO/Rh krvnoj grupi komponente sa ABO/Rh krvnom grupom na: rezultat krvne grupe bolesnika

    • rezultat interreakcije

    uporediti vrstu i količinu dobijene krvne komponente sa poručenom, upisanom na terapijskom listu istorije bolesti. Obratiti pažnju na trebovanje nestandardnih komponenti; uporediti identifikacioni broj na etiketi kese sa identifikacionim brojem jedinice eritrocita upisanim na rezultatu interreakcije; proveriti podatke o prethodnim transfuzijama u kartonu transfuzije i ukoliko postoji podatak o transfuzijskim reakcijama, primeniti preporučene mere opreza (npr. premedikacija kortikosteroidima ili antihistaminicima, zagrevanje ekstremiteta bolesnika, poštovanje optimalne temperature za krvnu komponentu itd.).

VAŽNO: Provera svih podataka pored kreveta bolesnika je poslednja mogućnost da se spreči inkompatibilna transfuzija, koja može imati fatalne posledice. Bilo koje neslaganje podataka tokom provere iziskuje odustajanje od transfuzije.

3. Opšta pravila za postupak primene

Oprati ruke pre početka transfuzije. Treba nositi nesterilne rukavice za jednokratnu upotrebu;

Punktirati kesu sa sistemom za transfuziju, ne dodirujući rukom ubodno mesto na kesi kao ni iglu; za odrasle, u sistem za transfuziju, igla za davanje treba da bude promera 18-20 G, a za decu umesto igle treba koristiti venske kanile (braunile) promera 22-24 G;

Sistem za transfuziju mora da ima integrisan filter (170-200 mikrona) namenjen uklanjanju ćelijskog detritusa. Potreban je za primenu svih krvnih komponenti osim za plazma derivate (albumin). Za primenu albumina dovoljan je sistem za infuziju koji se koristi kod primene kristaloida;

Jedan isti sistem se može upotrebiti za transfuziju 2-4 jedinice eritrocita. U hitnim slučajevima, ili u operacionoj sali jedan sistem može da posluži i za transfuziju 8-10 jedinica, ali tokom upotrebe koja traje najduže 8-12 sati, zbog rizika od bakterijske kontaminacije;

Kod bolesnika koji zahtevaju kontinuiranu transfuziju sistem za transfuziju treba menjati na svakih 8, a najduže na 12 sati;

Pripremiti bolesnika, objasniti mu proceduru postupka primene krvne komponente i informisati ga o mogućim transfuzijskim reakcijama. Ovu informaciju treba dati majci, odnosno, pratiocu bolesnog deteta ukoliko je prisutan;

  • Započeti sa transfuzijom podešavajući regulatorni stezač da bi se osigurala propisana brzina protoka
  • Brzinu protoka uslovljava stanje kardiorespiratornog sistema bolesnika i hitnost primene krvne komponente. Kod pacijenata sa akutnim gubitkom krvi kompletna transfuzija krvi/eritrocita može da traje 5-10 min
  • U svim ostalim slučajevima brzina protoka krvi/eritrocita u prvih 15 minuta ne treba da bude veća od 5 mL/min
  • Posle prvih 15 min transfuzije krvi/eritrocita preporučuje se brzina protoka od 2-4 mL/kg TM/sat. U bolesnika sa rizikom od preopterećenja cirkulacije i teškom anemijom preporučuje se brzina protoka od 1 mL/kg TM/sat
  • Sve krvne komponente zahtevaju određene uslove primene koji su prethodno navedeni (Transport krvnih komponenti)
  • Treba pripremiti sve lekove namenjene za slučaj anafilaktičnog šoka i postaviti ih na kolica za terapiju kako bi bili lako dostupni, u slučaju potrebe
  • Sistem koji je upotrebljen za transfuziju eritrocita nikada ne treba koristiti i za transfuziju koncentrata trombocita jer će ćelijski detritus na filteru onemogućiti nesmetan prolazak trombocita
  • U kese krvnih komponenti, pre njihove primene, ne smeju se dodavati lekovi
  • Praznu kesu krvne komponente treba uništiti, posle 24 sata od primene, prema postojećoj bolničkoj proceduri uništavanja medicinskog otpada
  • Grejači krvi su indikovani samo pri brzini transfuzije od >50 mL/kg/h za odrasle ili >15 mL/kg/h za decu i za primenu eksangvino-transfuzije u neonatusa. Treba koristiti komercijalne grejače krvi koji imaju vidljiv termometar i uređaj za slušnu signalizaciju za slučaj neadekvatnog zagrevanja
  • Ne treba nikada zagrevati krvne komponente improvizovanim metodama kao što su spuštanje kese u toplu vodu, ili stavljanje na radijator

4. Nadzor nad bolesnikom tokom transfuzije

Tokom transfuzije observiranje bolesnika je obavezno i predviđa kontinuirano prisustvo lekara i/ili medicinskog tehničara tokom prvih 15 min od početka primene svake krvne komponente. Ovo je period u kome se javlja većina teških transfuzijskih reakcija. Nesvesni bolesnici, bolesnici u anesteziji i deca zahtevaju stalni nadzor.

  • Pre početka transfuzije bilo koje krvne komponente treba obavezno izmeriti bolesniku arterijski pritisak (TA), puls i telesnu temperaturu i upisati u karton za transfuziju
  • Merenje pulsa i TA treba ponoviti kroz 15 minuta i rezultate upisati
  • Bolesnika obilaziti najmanje jednom svakog sata, a po nalogu lekara i češće, tokom trajanja transfuzije
  • Arterijski pritisak, puls i telesnu temperaturu izmeriti na kraju transfuzije bilo koje krvne komponente
  • Bolesnika observirati 2-4 h posle transfuzije bilo koje krvne komponente
  • Sve podatke dobijene tokom nadzora bolesnika registrovati u karton transfuzije

5. Vođenje dokumentacije o procesu transfuzije

Svaka bolnica i služba za transfuziju treba da ima propisanu medicinsku dokumentaciju koja prati postupak primene krvnih komponenti od početka do kraja procesa i koja obavezuje sve učesnike u procesu transfuzije. Poželjno je postojanje nacionalnog propisa o vrsti dokumentacije.

Transfuzijskoj dokumentaciji pripadaju:

  • rezultat ABO/Rh krvne grupe
  • rezultat interreakcije
  • trebovanje za krv/krvne komponente
  • nalog za isporuku komponenti
  • dostavnice o isporučenim krvnim komponentama
  • terapijska lista u kojoj se ordinira hemoterapija

Pored navedenog potrebno je formirati i Karton transfuzije u koji se upisuju, pored svih podataka iz transfuzijske dokumentacije i podaci o toku, ishodu i eventualnim neželjenim reakcijama tokom primene svake pojedine krvne komponente. Za upisivanje ovih podataka treba da je odgovoran mladi lekar na odeljenju

  • tokom celog postupka primene krvi/eritrocita rezultat interreakcije (IR) mora da stoji vidljivo prikačen na bolesnikovom listu terapije
  • rezultat IR se, posle transfuzije, može odložiti u koverat namenjen čuvanju svih ostalih analiza
  • u Karton transfuzije treba upisivati sledeće podatke o svakoj transfuziji
  • datum i čas početka i završetka primene svake krvne komponente
  • klinička indikacija za transfuziju
  • tip komponente ili produkta koji je upotrebljen i njen identifikacioni broj
  • opis transfuzijske reakcije i postupak njenog zbrinjavanja
  • podatke koji ukazuju na efikasnost primenjene komponente (npr. prestanak krvarenja posle primene transfuzije trombocita u krvarećeg pacijenta sa trombocitopenijom, ili prestanak simptoma anemije nakon transfuzije eritrocita, ili poboljšanje laboratorijskih testova (npr. porast posttransfuzijskog hemoglobina, testova koagulacije ili broj trombocita).