Budi davalac krvi

Daj krv. Daj šansu životu

Krv je jedini lek koji se ne može proizvesti. Kada je nekome potrebna, može je dobiti samo zahvaljujući drugom čoveku koji je odlučio da je da, dobrovoljno, odgovorno i solidarno. U tome je suština davalaštva krvi: jednostavan čin jednog zdravog čoveka postaje mogućnost lečenja, oporavka i života za nekoga drugog.

Krv je potrebna svakodnevno. Potrebna je povređenima u urgentnim stanjima, pacijentima u operacionim salama, porodiljama sa ozbiljnim krvarenjem, onkološkim i hematološkim bolesnicima, osobama sa teškim anemijama i pacijentima sa poremećajima zgrušavanja. Savremena medicina bez krvi i krvnih komponenti ne može da funkcioniše normalno i bezbedno.

Dobrovoljno davanje krvi nije samo humani gest. To je deo ozbiljnog zdravstvenog sistema. Krv se ne daje „za svaki slučaj“, niti se čuva kao apstraktna rezerva bez svrhe. Ona se prikuplja, testira, obrađuje i usmerava ka bolesnicima kojima je potrebna. Jedna donacija može pomoći većem broju ljudi zato što se krv razdvaja na komponente i koristi ciljano, prema medicinskoj potrebi.

Dobrovoljno, neplaćeno i anonimno davalaštvo predstavlja osnov bezbednog sistema krvi. Takav model istovremeno štiti dostojanstvo davaoca, bezbednost primaoca i stabilnost celog transfuzijskog sistema. Zato je davanje krvi čin lične odgovornosti, ali i deo šire društvene solidarnosti.

Šta je krv?

Krv je specijalizovano tečno tkivo koje povezuje sve organe i sisteme u organizmu i omogućava održavanje života. Njena uloga daleko prevazilazi prenos kiseonika. Krv učestvuje u transportu hranljivih materija, hormona i produkata metabolizma, u odbrani organizma od infekcija, u regulaciji telesne temperature i u održavanju unutrašnje ravnoteže organizma.

U fiziološkom smislu, krv je pokretni sistem razmene između svih tkiva. Ono što organizam unosi, stvara, troši i izlučuje, krv prenosi, raspoređuje i odvodi. Zbog toga krv nije samo crvena tečnost, već složen biološki sistem sa višestrukim i nezamenljivim funkcijama.

Krv se sastoji od tečnog dela, odnosno plazme, i ćelijskih elemenata. Približno 55% krvi čini plazma, a oko 45% krvne ćelije. Plazma je žućkasta tečnost u kojoj su rastvoreni proteini, elektroliti, hormoni, hranljive materije i druge supstance značajne za životne funkcije. U ćelijske elemente krvi spadaju eritrociti, leukociti i trombociti.

Krv je istovremeno i jedini lek koji nema punu veštačku zamenu. Upravo zato svaka donacija krvi ima poseban značaj: ona predstavlja resurs koji se ne može stvoriti onda kada zatreba, već mora biti unapred obezbeđen kroz organizovan sistem dobrovoljnog davalaštva.

Funkcije krvi i njenih delova

Osnovna funkcija krvi jeste transport. Krv prenosi kiseonik iz pluća do tkiva i organa, a ugljen-dioksid vraća iz tkiva nazad ka plućima. Istovremeno prenosi hranljive materije iz digestivnog sistema, hormone iz endokrinih žlezda i produkte metabolizma ka organima koji ih dalje obrađuju i izlučuju. Bez te stalne razmene organizam ne bi mogao da održava životne funkcije.

Eritrociti, odnosno crvena krvna zrnca, imaju centralnu ulogu u ovom procesu. Oni sadrže hemoglobin i omogućavaju vezivanje i prenos kiseonika. Kada organizam nema dovoljno eritrocita ili hemoglobina, tkiva ostaju bez adekvatnog snabdevanja kiseonikom. Zato su eritrocitni produkti među najvažnijim komponentama krvi u transfuzijskoj medicini.

Leukociti, odnosno bela krvna zrnca, predstavljaju deo odbrambenog sistema organizma. Oni učestvuju u prepoznavanju i suzbijanju bakterija, virusa, gljivica i drugih štetnih agenasa, kao i u inflamatornim i alergijskim procesima. Krv zato nije samo transportni sistem, već i aktivni deo imunološke odbrane.

Trombociti, odnosno krvne pločice, imaju osnovnu ulogu u hemostazi, odnosno u procesu zaustavljanja krvarenja. Kada dođe do povrede krvnog suda, trombociti se aktiviraju, prianjaju za mesto oštećenja i započinju stvaranje početnog čepa, dok koagulacioni sistem dalje učvršćuje ugrušak. Bez trombocita i faktora koagulacije čak i manja povreda mogla bi da dovede do ozbiljnog krvarenja.

Plazma je tečni deo krvi i u njoj se nalaze brojni proteini, uključujući albumine, imunoglobuline i faktore koagulacije. Ona ima i transportnu i terapijsku vrednost. Upravo zato savremena transfuzijska medicina krv ne koristi kao jedinstvenu masu, već kao skup komponenti sa različitim funkcijama i različitom kliničkom primenom.

Krvne grupe i krvni produkti

Krvna grupa je nasleđena biološka osobina koja se u normalnim uslovima ne menja tokom života. U transfuzijskoj medicini najvažniji su ABO i Rh sistem, jer upravo od njihove kompatibilnosti zavisi bezbedna transfuzija krvi i krvnih komponenti. Osnovne ABO krvne grupe su A, B, AB i O, dok Rh sistem određuje prisustvo ili odsustvo RhD antigena. Osoba može biti RhD pozitivna ili RhD negativna.

Kompatibilnost krvnih grupa nije formalnost, već pitanje bezbednosti. Neodgovarajuća transfuzija može izazvati ozbiljne transfuzione reakcije. Zato se svaka jedinica krvi testira, a svaka primena planira uz stroga pravila kompatibilnosti.

Savremena transfuzijska medicina danas koristi mali procenat krvi kao celu krv. Standardni pristup je razdvajanje krvi na komponente, kako bi jedan davalac mogao da pomogne većem broju bolesnika i kako bi svaki pacijent dobio upravo onu komponentu koja mu nedostaje. To je i medicinski racionalnije i bezbednije.

Od jedne donacije krvi najčešće se dobijaju eritrocitni produkti, plazma i trombocitni koncentrat. Eritrocitni produkti se koriste kada je potrebno nadoknaditi sposobnost krvi da prenosi kiseonik. Plazma se koristi kada je potrebno nadoknaditi faktore koagulacije i druge plazmatske sastojke. Trombocitni koncentrati koriste se kod bolesnika sa sklonosti ka krvarenju ili smanjenim brojem trombocita.

Plazma se čuva zamrznuta do jedne godine, eritrocitni produkti na oko +4°C do 42 dana, a trombocitni koncentrat do 5 dana uz stalno mešanje. To jasno pokazuje da krv nije trajni resurs i da zalihe moraju biti stalno obnavljane.

Kome je krv potrebna i za šta se koristi

Krv i krvne komponente koriste se u urgentnoj medicini, hirurgiji, traumatologiji, onkologiji, hematologiji, intenzivnoj nezi, akušerstvu, neonatologiji i brojnim drugim oblastima medicine. Potrebne su bolesnicima sa velikim krvarenjima, osobama koje prolaze kroz komplikovane operacije, pacijentima sa malignim bolestima, osobama sa teškim anemijama, poremećajima zgrušavanja i bolesnicima koji zbog osnovne bolesti ne mogu sami da održe normalan sastav krvi.

Eritrocitni produkti koriste se kada je potrebno nadoknaditi sposobnost krvi da prenosi kiseonik. Oni su od posebnog značaja kod teških anemija, akutnih i hroničnih krvarenja, većih hirurških zahvata, trauma i pojedinih oblika onkološkog i hematološkog lečenja. Kada organizam nema dovoljno eritrocita ili hemoglobina, tkiva ostaju bez adekvatnog snabdevanja kiseonikom, a u takvim situacijama eritrocitna transfuzija može biti deo neophodnog lečenja.

Trombocitni koncentrati koriste se kada postoji rizik od krvarenja zbog smanjenog broja trombocita ili poremećaja njihove funkcije. To je naročito važno za pacijente koji se leče od leukemija i drugih malignih bolesti krvi, bolesnike na intenzivnoj terapiji i osobe koje zbog bolesti ili terapije imaju izraženu trombocitopeniju. Trombociti su od presudnog značaja za zaustavljanje krvarenja i njihova transfuzija često predstavlja važan deo potpornog lečenja.

Plazma se koristi kada je potrebno nadoknaditi faktore koagulacije i druge sastojke plazme. Ona ima važnu ulogu kod većih krvarenja, određenih poremećaja zgrušavanja, teških stanja u intenzivnoj medicini i drugih medicinskih indikacija. Iz plazme se dobijaju i određeni proizvodi od plazme, što dodatno povećava značaj svake donacije krvi.

Krv je potrebna i novorođenčadi, deci i trudnicama u posebnim kliničkim okolnostima. Primenjuju se i posebne procedure kao što su autologna transfuzija i eksangvinotransfuzija, što pokazuje da transfuzijska medicina obuhvata mnogo više od klasične slike davanja pune krvi.

Suština je jednostavna: krv nije potrebna samo u nesrećama. Potrebna je svakodnevno, planirano i neplanirano, velikom broju ljudi u veoma različitim medicinskim okolnostima. Zato stabilne zalihe krvi predstavljaju osnov sigurnog zdravstvenog sistema.

Ko može da daje krv

Krv mogu da daju zdrave osobe starosti od 18 do 65 godina, ukoliko se posle laboratorijske i lekarske procene utvrdi da ispunjavaju medicinske kriterijume za bezbedno davanje krvi. U praktičnim kriterijumima koji se primenjuju u Srbiji navode se i telesna masa veća od 50 kilograma, dobro opšte stanje i odgovarajući razmak između dva davanja krvi: četiri meseca za žene i tri meseca za muškarce.

Podobnost za davanje krvi ne zavisi samo od godina i telesne mase. U obzir se uzimaju i trenutno zdravstveno stanje, vrednost hemoglobina, krvni pritisak, prisustvo infekcija, ranije bolesti, terapije, navike i druge okolnosti koje mogu biti značajne i za davaoca i za primaoca krvi. Upravo zato konačnu odluku uvek donosi lekar.

Krv ne treba davati ako osoba ima simptome bolesti, ako se ne oseća dobro, ako ima infekciju, povišenu temperaturu, izražene promene na koži, neadekvatan krvni pritisak, ako nije prošlo dovoljno vremena od uzimanja antibiotika ili vađenja zuba, kao ni nakon tetoviranja, pirsinga, hirurških intervencija ili transfuzije krvi u propisanom periodu.

U materijalima Zavoda posebno se navodi najmanje sedam dana od terapije antibioticima i vađenja zuba, kao i šest meseci od tetoviranja, pirsinga, hirurških intervencija i transfuzije krvi. Za žene se navodi i odlaganje davanja tokom menstrualnog ciklusa.

Važno je razumeti da ova pravila nisu prepreka, već deo medicinske odgovornosti. Dobar sistem davalaštva krvi štiti zdravlje davaoca isto onoliko koliko štiti i primaoca krvi. Zato je iskren odgovor na svako pitanje iz upitnika jedan od osnovnih uslova odgovornog davalaštva.

Kako se pripremiti za davanje krvi

Posebna priprema za davanje krvi nije komplikovana, ali je važna. Pre davanja krvi preporučuje se da osoba bude odmorna, da je prethodne noći spavala uobičajeno dovoljno, da je uzela lagan obrok i da je unela dovoljnu količinu tečnosti. U preporukama koje se primenjuju u Srbiji navodi se da je korisno popiti oko četiri čaše vode jedan do dva sata pre davanja krvi.

Na davanje krvi ne treba dolaziti gladan. Lagan doručak ili lagani obrok ne smeta ni davaocu ni primaocu krvi. Naprotiv, dobra priprema olakšava postupak i smanjuje verovatnoću prolaznih tegoba tokom i neposredno posle davanja krvi.

Jednako je važno da osoba tog dana bude dobrog opšteg stanja. Ako se oseća iscrpljeno, malaksalo ili bolesno, ako ima povišenu temperaturu, infekciju, kašalj, proliv, bolove ili druge zdravstvene tegobe, davanje krvi treba odložiti. Ako postoji bilo kakva dilema, o tome treba razgovarati sa lekarom pre samog postupka.

Posebno mesto u pripremi zauzima upitnik pre davanja krvi. On nije formalnost, već obavezni deo procene podobnosti. Njegova svrha je da se prikupe važne informacije o zdravstvenom stanju, ranijim bolestima, terapijama i drugim okolnostima koje mogu uticati na bezbednost davanja krvi. Deo pitanja može biti lične i osetljive prirode, ali je svako od njih važno. Iskrenost u popunjavanju upitnika štiti i davaoca i bolesnika koji će eventualno primiti krv.

Kako izgleda postupak davanja krvi

Postupak davanja krvi organizovan je tako da bude stručan, jasan i bezbedan. Od dolaska davaoca do završetka postupka obično prođe oko trideset minuta. Sam čin uzimanja krvi traje kraće, ali ceo proces obuhvata više važnih koraka.

Prvi korak je popunjavanje upitnika. Posle toga sledi registracija, određivanje nivoa hemoglobina i razgovor sa lekarom. Lekarski pregled uključuje procenu opšteg stanja, krvnog pritiska, rada srca i pluća, kao i procenu svih okolnosti važnih za bezbedno davanje krvi. Tek kada se utvrdi da je osoba podobna, pristupa se samom uzimanju krvi.

Krv se uzima iz vene u pregibu lakta. Postupak nije bolan, osim kratkotrajnog osećaja uboda igle. Sav pribor za uzimanje krvi je sterilan, za jednokratnu upotrebu i koristi se samo jednom. To znači da davalac ne može da se zarazi davanjem krvi.

Posle davanja krvi davalac ostaje još kratko pod nadzorom stručnog osoblja, uz zahvalni obrok ili osveženje. Posle toga se može vratiti uobičajenim aktivnostima, uz određene mere opreza. Zavoj na pregibu lakta ne treba skidati naredna dva sata. Tokom dana treba uneti nešto više tečnosti nego uobičajeno, izbegavati težak fizički rad, naporne vežbe, žurbu, dugo stajanje, pušenje bar dva sata, alkohol bar osam sati i pregrejane prostorije. Tog dana ne treba kretati na dug i naporan put kao vozač niti obavljati rizičan posao, kao što je rad na visini.

Posebni oblici davanja krvi i komponenti krvi

Najčešći oblik davanja jeste davanje pune krvi. Međutim, savremena transfuzijska medicina omogućava i posebne postupke u kojima se od davaoca uzimaju određene komponente krvi, zavisno od potreba bolesnika i mogućnosti sistema. Među njima posebno mesto imaju trombocitafereza i plazmafereza.

Trombocitafereza je postupak davanja trombocita, odnosno krvnih pločica. Trombociti imaju ključnu ulogu u zgrušavanju krvi i zaustavljanju krvarenja. Trombociti dobijeni ovom metodom zadovoljavaju dnevnu potrebu jednog bolesnika, za šta bi inače bilo potrebno pet do sedam davalaca pune krvi. Ovaj postupak traje duže od standardnog davanja krvi, ali ima veliki značaj za pacijente sa ozbiljnim poremećajima krvne slike i visokim rizikom od krvarenja.

Plazmafereza je postupak izdvajanja plazme. Ona omogućava ciljano obezbeđivanje komponente koja je od posebnog značaja za lečenje ili za pripremu proizvoda od plazme. Postoji i mogućnost imunizacije pojedinih davalaca plazme radi pripreme specifičnih gama-globulina.

Autologna transfuzija podrazumeva da su davalac i primalac ista osoba. Pod određenim uslovima, krv se može uzeti i vratiti istoj osobi, na primer tokom ili posle operacije. Eksangvinotransfuzija predstavlja zamenu veće količine krvi i primenjuje se u specifičnim kliničkim situacijama, na primer kod novorođenčeta kada za to postoji jasna medicinska indikacija. Ovi postupci pokazuju koliko je transfuzijska medicina široka i koliko je savremena primena krvi raznovrsna i stručno zahtevna.

Prava dobrovoljnih davalaca krvi

Transfuzijska medicina u Republici Srbiji uređena je Zakonom o transfuzijskoj medicini, koji definiše način, postupak, uslove, organizaciju i delatnost transfuzijske medicine. Time je sistem davanja krvi u Srbiji postavljen kao zakonski uređena i strogo kontrolisana zdravstvena delatnost.

Dobrovoljni davaoci krvi ostvaruju određena prava iz oblasti zdravstvene zaštite i rada. Dokument o pravima davalaca navodi da određene kategorije davalaca ostvaruju pravo na zdravstvenu zaštitu bez plaćanja participacije, osim za lekove sa liste i medicinska sredstva. Posebno su navedeni dobrovoljni davaoci koji su krv dali deset i više puta.

Zdravstvene usluge za koje dobrovoljni davaoci uz overenu zdravstvenu knjižicu i uput ne plaćaju participaciju, uključujući preglede i lečenje kod izabranog lekara i specijaliste, laboratorijske usluge, radiološke preglede, ultrazvuk, magnetnu rezonancu, nuklearnu medicinu, rehabilitaciju, dnevnu bolnicu, kućno lečenje i druge propisane usluge.

Posebno važno pravo uređeno je Zakonom o radu. Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u trajanju od dva uzastopna dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi, računajući i dan davanja krvi.

Za ostvarivanje ovih prava, koristi se knjižica dobrovoljnog davaoca krvi i druga potrebna dokumentacija.

Najčešća pitanja pre i posle davanja krvi

Koliko krvi se daje?

Uobičajena količina pune krvi koja se uzima od davaoca iznosi 350 ili 450 mililitara, u skladu sa procedurama i ambalažom za prikupljanje krvi. Odrasla osoba tu količinu, uz ispunjene uslove za davanje, podnosi bezbedno.

Da li je davanje krvi bezbedno?

Da. Postupak se sprovodi pod stručnim nadzorom, uz sterilni pribor za jednokratnu upotrebu. Davalac ne može da se zarazi davanjem krvi.

Da li treba da doručkujem?

Da. Na davanje krvi treba doći nakon laganog obroka i uz dovoljan unos tečnosti. Gladovanje nije preporučljivo.

Koliko traje postupak?

Ceo postupak, od dolaska do izlaska, traje približno trideset minuta, dok samo davanje krvi traje kraće.

Da li mogu normalno da funkcionišem posle davanja krvi?

U najvećem broju slučajeva da, uz osnovne mere opreza: više tečnosti, bez težeg fizičkog napora, bez pušenja bar dva sata, bez alkohola bar osam sati i bez rizičnih aktivnosti tog dana.

Koliko brzo se krv nadoknađuje?

Tečni deo krvi nadoknađuje se brzo, dok se ćelijski elementi obnavljaju tokom narednih nedelja. Upravo zato postoje propisani razmaci između dva davanja krvi.

Šta ako redovno uzimam terapiju ili sam skoro imao intervenciju?

O tome treba obavezno razgovarati sa lekarom pre davanja krvi. U nekim situacijama davanje krvi se samo privremeno odlaže. Konačnu odluku donosi lekar.

Dokumenta za davaoce krvi

Za bezbedno i odgovorno davanje krvi važno je da davalac pre dolaska ima dostupne osnovne informacije i dokumenta. Posebno mesto među njima zauzima zvanični upitnik pre davanja krvi, koji je deo standardne procedure i koji pomaže lekaru da proceni podobnost davaoca i bezbednost postupka.

Preuzmite zvanični upitnik pre davanja krvi

Preuzmi upitnik

Stanje rezervi krvi

Zalihe krvi nisu statične. One se menjaju iz dana u dan, u zavisnosti od potrošnje u bolnicama, broja operacija, hitnih stanja, sezonskih oscilacija i odziva davalaca. Zato stranica sa stanjem rezervi krvi mora biti jedna od najvidljivijih i najažurnijih na sajtu Zavoda. Njena svrha nije samo informisanje, već i neposredno motivisanje građana da daju krv onda kada je to najpotrebnije.

A+ 50% Krvna grupa A+ — zalihe 50%
B+ 40% Krvna grupa B+ — zalihe 40%
AB+ 60% Krvna grupa AB+ — zalihe 60%
0+ 40% Krvna grupa 0+ — zalihe 40%
A- 25% Krvna grupa A- — zalihe 25%
B- 15% Krvna grupa B- — zalihe 15%
AB- 20% Krvna grupa AB- — zalihe 20%
0- 25% Krvna grupa 0- — zalihe 25%

Po ovim prikazanim rezervama, najniži nivoi tog dana zabeleženi su kod B negativne, AB negativne, A negativne i O negativne krvne grupe. To je važno jasno istaći, ali uz obaveznu napomenu da je stanje promenljivo i da se mora svakodnevno ažurirati. Za sajt je najbolje da se iznad tabele rezervi nalazi upadljiv naslov sa datumom poslednjeg ažuriranja, a ispod toga jasan poziv davaocima onih grupa koje su tog dana najpotrebnije.

Tekstualni uvod za ovu stranicu treba da bude kratak i jasan: krv je potrebna svakodnevno, ali pojedine krvne grupe u određenim periodima postaju naročito deficitarne. Redovno praćenje stanja rezervi pomaže davaocima da prepoznaju kada je njihova krvna grupa posebno potrebna i da se odazovu u pravom trenutku.